Hiro Balani protiv Spanije
PostPosted:Wed Apr 10, 2019 3:09 pm
Hiro Balani protiv Spanije
(predstavka br. 18064/91) - 9. decembar 1994.
1. Osnovne cinjenice
Godine 1985. japanska kompanija „Orient Watch Co. Ltd.”, specijalizovana za proizvodnju i prodaju satova, podnijela je prijavu pred sudom prvog stepena za uklanjanje španskog zaštitnog žiga „Orient H. W. Balani Málaga” iz registra industrijskg vlasništva. Predmetni žig se odnosio na „sve tipove satova” i bio je registrovan na ime podnosioca predstavke, prvobitno registrovan 1970. godine. Kompanija je tvrdila da je, prema Pariskoj konvenciji, registracija brenda u Japanu 1951. godine prenijela i pravo na korištenje imena u svim zemljama koje su članice Konvencije – uključujući Španiju – i stoga zaštićen od naknadne registracije bilo kojeg identičnog ili sličnog brenda. Podnositeljica predstavke je podnijela nekoliko dokaza kojima osporava prijavu: ona je navela (1) da je njen žig „registrovan”; (2) da je bilo kakva tužba zastarjela; (3) da brend na koji se kompanija oslanja nije jedinstven;
(4) da je žig „Creacions Orient”, koji je registrovan 1934. godine i prenesen na ime podnosioca predstavke 1984. godine, imao prioritet.
Prvostepeni sud je prihvatio navod podnosioca predstavke da je njen žig
„registrovan” i odbacio je prijavu kompanije. Nije odlučivao o osnovanosti drugih
navoda.
Po žalbi, Vrhovni sud je smatrao da osporeni žig nije „ustanovljen” zato što je registracija ništavna. Izričito je odbio žalbe na temelju navodnog nepostojanja autentičnog karaktera naziva brenda i opšteg roka zastare i dozvolio je prijavu. Međutim, nije se osvrnuo na navode podnositeljice predstavke da je žig „Creacions Orient”, registrovan u Španiji 1934. trebalo da ima prioritet u odnosu na brend
„Orient”, registrovan u Japanu 1951. godine.
Žalba podnositeljice predstavke Ustavnom sudu proglašena je nedopustivom iz razloga što nije pokrenula bilo kakva ustavna pitanja.
2. Odluka Suda
Pozivajući se na član 6 stav 1, podnositeljica predstavke se žalila da joj nije omogućeno pravično suđenje u toj mjeri što Vrhovni sud u svojoj presudi nije ispitao sve navode koje je iznijela u prvostepenom postupku.
Sud je ponovio svoje opšte principe u pogledu obaveze sudova i tribunala da na odgovarajući način iznesu razloge na kojima temelje svoje presude. Pored ostalog,
važeće zakonske odredbe, kao i običajna pravila koja postoje u državama članicama.
U datom slučaju, Sud je naveo da je Vrhovni sud dužan da, u skladu sa važećim procesnim zakonom, ispita sve navode koji se iznesu tokom postupka, i to u najmanjoj mjeri koliko oni predstavljaju „predmet razmatranja”, pa čak i ako oni nisu izričito ponovljeni u žalbi iz razloga pogrešne primjene prava. Sud je naveo da je podnositeljica predstavke izjavila žalbu koja se temelji na prioritetu drugog žiga u njenom vlasništvu. Žalba je pismenim putem dostavljena prvostepenom sudu i bila je dovoljno jasna i precizna.
Sud je ponovio da nema zadatak da ispituje da li je žalba o kojoj je riječ pravno osnovana – to je na domaćim sudovima da utvrđuju. Ipak je Sud smatrao da je žalba u svakom slučaju relevantna. Stoga, da su domaći sudovi smatrali da je žalba osnovana, morali bi nužno da odbace žalbu podnositeljice predstavke. Sud je stoga morao utvrditi da li se u ovom slučaju šutnja Vrhovnog suda može opravdano tumačiti kao prešutno odbijanje.
Sud je naveo da je pitanje da li je kompanija mogla dokazati svoje pravo na brend „Orient Watch Co. Ltd.” vis-à-vis nosioca prethodnog prava na žig „Creacions Orient”, kao pitanje prava i logike, drugačije od pitanja da li je kasniji žig – „Orient
H. W. Balani Málaga” – bio kompatibilan sa tim brendom. Stoga je bilo potrebno dati konkretan i izričit odgovor. U nedostatku takvog odgovora bilo je nemoguće utvrditi da li je Vrhovni sud jednostavno zanemario da ocijeni žalbu koja se temelji na prethodnom žigu „Creacions Orient” ili je imao namjeru da je odbaci, i ako je to bila njegova namjera, koji su bili razlozi za takvu odluku.
Na temelju navedenog, Sud je našao povredu člana 6 stav 1 Konvencije.
Clan 5032
Sud je smatrao da je predmetna presuda pružila dovoljnu satisfakciju u pogledu nematerijalne štete. Podnositeljici predstavke je dosuđeno 997.050 peseta (otprilike
6.333 eura) na ime troškova i izdataka.
(predstavka br. 18064/91) - 9. decembar 1994.
1. Osnovne cinjenice
Godine 1985. japanska kompanija „Orient Watch Co. Ltd.”, specijalizovana za proizvodnju i prodaju satova, podnijela je prijavu pred sudom prvog stepena za uklanjanje španskog zaštitnog žiga „Orient H. W. Balani Málaga” iz registra industrijskg vlasništva. Predmetni žig se odnosio na „sve tipove satova” i bio je registrovan na ime podnosioca predstavke, prvobitno registrovan 1970. godine. Kompanija je tvrdila da je, prema Pariskoj konvenciji, registracija brenda u Japanu 1951. godine prenijela i pravo na korištenje imena u svim zemljama koje su članice Konvencije – uključujući Španiju – i stoga zaštićen od naknadne registracije bilo kojeg identičnog ili sličnog brenda. Podnositeljica predstavke je podnijela nekoliko dokaza kojima osporava prijavu: ona je navela (1) da je njen žig „registrovan”; (2) da je bilo kakva tužba zastarjela; (3) da brend na koji se kompanija oslanja nije jedinstven;
(4) da je žig „Creacions Orient”, koji je registrovan 1934. godine i prenesen na ime podnosioca predstavke 1984. godine, imao prioritet.
Prvostepeni sud je prihvatio navod podnosioca predstavke da je njen žig
„registrovan” i odbacio je prijavu kompanije. Nije odlučivao o osnovanosti drugih
navoda.
Po žalbi, Vrhovni sud je smatrao da osporeni žig nije „ustanovljen” zato što je registracija ništavna. Izričito je odbio žalbe na temelju navodnog nepostojanja autentičnog karaktera naziva brenda i opšteg roka zastare i dozvolio je prijavu. Međutim, nije se osvrnuo na navode podnositeljice predstavke da je žig „Creacions Orient”, registrovan u Španiji 1934. trebalo da ima prioritet u odnosu na brend
„Orient”, registrovan u Japanu 1951. godine.
Žalba podnositeljice predstavke Ustavnom sudu proglašena je nedopustivom iz razloga što nije pokrenula bilo kakva ustavna pitanja.
2. Odluka Suda
Pozivajući se na član 6 stav 1, podnositeljica predstavke se žalila da joj nije omogućeno pravično suđenje u toj mjeri što Vrhovni sud u svojoj presudi nije ispitao sve navode koje je iznijela u prvostepenom postupku.
Sud je ponovio svoje opšte principe u pogledu obaveze sudova i tribunala da na odgovarajući način iznesu razloge na kojima temelje svoje presude. Pored ostalog,
važeće zakonske odredbe, kao i običajna pravila koja postoje u državama članicama.
U datom slučaju, Sud je naveo da je Vrhovni sud dužan da, u skladu sa važećim procesnim zakonom, ispita sve navode koji se iznesu tokom postupka, i to u najmanjoj mjeri koliko oni predstavljaju „predmet razmatranja”, pa čak i ako oni nisu izričito ponovljeni u žalbi iz razloga pogrešne primjene prava. Sud je naveo da je podnositeljica predstavke izjavila žalbu koja se temelji na prioritetu drugog žiga u njenom vlasništvu. Žalba je pismenim putem dostavljena prvostepenom sudu i bila je dovoljno jasna i precizna.
Sud je ponovio da nema zadatak da ispituje da li je žalba o kojoj je riječ pravno osnovana – to je na domaćim sudovima da utvrđuju. Ipak je Sud smatrao da je žalba u svakom slučaju relevantna. Stoga, da su domaći sudovi smatrali da je žalba osnovana, morali bi nužno da odbace žalbu podnositeljice predstavke. Sud je stoga morao utvrditi da li se u ovom slučaju šutnja Vrhovnog suda može opravdano tumačiti kao prešutno odbijanje.
Sud je naveo da je pitanje da li je kompanija mogla dokazati svoje pravo na brend „Orient Watch Co. Ltd.” vis-à-vis nosioca prethodnog prava na žig „Creacions Orient”, kao pitanje prava i logike, drugačije od pitanja da li je kasniji žig – „Orient
H. W. Balani Málaga” – bio kompatibilan sa tim brendom. Stoga je bilo potrebno dati konkretan i izričit odgovor. U nedostatku takvog odgovora bilo je nemoguće utvrditi da li je Vrhovni sud jednostavno zanemario da ocijeni žalbu koja se temelji na prethodnom žigu „Creacions Orient” ili je imao namjeru da je odbaci, i ako je to bila njegova namjera, koji su bili razlozi za takvu odluku.
Na temelju navedenog, Sud je našao povredu člana 6 stav 1 Konvencije.
Clan 5032
Sud je smatrao da je predmetna presuda pružila dovoljnu satisfakciju u pogledu nematerijalne štete. Podnositeljici predstavke je dosuđeno 997.050 peseta (otprilike
6.333 eura) na ime troškova i izdataka.