Ustavni sud Bosne i Hercegovine održao redovnu, 90. sjednicu Velikog vijeća
Ustavni sud Bosne i Hercegovine je 11. juna 2019. godine održao redovnu, 90. sjednicu Velikog vijeća Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.
U saopštenju sa sjednice Ustavni sud je izdvojio informaciju da je u predmetu AP 124/19 utvrđena povreda apelantovog prava na ličnu slobodu i sigurnost iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) i stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija). Odluka u prilogu.
Naime, „redovni sudovi su propustili da u odluci o produženju mjere pritvora apelantu na osnovu odredbe člana 146. stav 1. tačka c) Zakona o krivičnom postupku FBiH (ZKPFBiH) daju relevantne i dovoljne razloge u pogledu postojanja posebnih razloga za produženje mjere pritvora po tom osnovu. Prema mišljenju Ustavnog suda, redovni sudovi su ponovili iste razloge, odnosno dali stereotipna obrazloženja bez uvažavanja specifičnih okolnosti konkretnog slučaja, tj. bez konkretizacije i individualizacije u odnosu na apelanta. Također, predmetni krivični postupak nije vođen na način kojim bi se trajanje pritvora svelo na najmanju moguću mjeru.
Suprotno tome, Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključio da nema kršenja apelantovog prava na ličnu slobodu i sigurnost iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) Evropske konvencije kada su redovni sudovi, odlučujući o produženju mjere pritvora apelantu, ponudili relevantne i dovoljne razloge za zaključak da postoji osnovana sumnja da je apelant počinio krivično djelo za koje je osumnjičen, te da i dalje postoje posebni razlozi propisani članom 146. stav 1. tačka a) ZKPFBiH za određivanje mjere pritvora, pri tome ponudivši dovoljne razloge i obrazloženja zbog kojih daljnje vođenje krivičnog postupka ne bi moglo biti osigurano određivanjem blaže mjere prema apelantu.“
Takođe, Ustavni sud je u predmetu AP 523/19 zaključio da postoji povreda apelantovog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u predmetu Tužilaštva Bosne i Hercegovine. Odluka u prilogu.
Naime, u konkretnom slučaju istražni postupak u periodu koji je relevantan za apelanta traje tri godine, pri čemu Tužilaštvo BiH nije obrazložilo koje je mjere preduzeo Kolegij Tužilaštva BiH radi okončanja istrage. Ustavni sud je također imao u vidu činjenicu da zbog potrebe prikupljanja dokaza Tužilaštvo BiH i dalje preduzima određene radnje zbog čega nije u mogućnosti donijeti bilo kakvu odluku u vezi s postupkom. Ustavni sud je uzeo u obzir da se radi o složenom predmetu, ali je zaključio da je u konkretnom slučaju narušena ravnoteža između zahtjeva za efikasan i brz postupak i pravilnog administriranja pravde, bez obzira na to što apelant nema konkretne mjere, odnosno ograničenja.
Sve odluke usvojene na sjednici će biti objavljene u što kraćem roku na internet stranici Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, te ih možete direktno preuzeti iz informacionog sistema Ustavnog suda BiH
Ustavni sud Bosne i Hercegovine je 11. juna 2019. godine održao redovnu, 90. sjednicu Velikog vijeća Ustavnog suda Bosne i Hercegovine.
U saopštenju sa sjednice Ustavni sud je izdvojio informaciju da je u predmetu AP 124/19 utvrđena povreda apelantovog prava na ličnu slobodu i sigurnost iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) i stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija). Odluka u prilogu.
Naime, „redovni sudovi su propustili da u odluci o produženju mjere pritvora apelantu na osnovu odredbe člana 146. stav 1. tačka c) Zakona o krivičnom postupku FBiH (ZKPFBiH) daju relevantne i dovoljne razloge u pogledu postojanja posebnih razloga za produženje mjere pritvora po tom osnovu. Prema mišljenju Ustavnog suda, redovni sudovi su ponovili iste razloge, odnosno dali stereotipna obrazloženja bez uvažavanja specifičnih okolnosti konkretnog slučaja, tj. bez konkretizacije i individualizacije u odnosu na apelanta. Također, predmetni krivični postupak nije vođen na način kojim bi se trajanje pritvora svelo na najmanju moguću mjeru.
Suprotno tome, Ustavni sud je u navedenoj odluci zaključio da nema kršenja apelantovog prava na ličnu slobodu i sigurnost iz člana II/3.d) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 5. stav 1. tačka c) Evropske konvencije kada su redovni sudovi, odlučujući o produženju mjere pritvora apelantu, ponudili relevantne i dovoljne razloge za zaključak da postoji osnovana sumnja da je apelant počinio krivično djelo za koje je osumnjičen, te da i dalje postoje posebni razlozi propisani članom 146. stav 1. tačka a) ZKPFBiH za određivanje mjere pritvora, pri tome ponudivši dovoljne razloge i obrazloženja zbog kojih daljnje vođenje krivičnog postupka ne bi moglo biti osigurano određivanjem blaže mjere prema apelantu.“
Takođe, Ustavni sud je u predmetu AP 523/19 zaključio da postoji povreda apelantovog prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije u odnosu na donošenje odluke u razumnom roku u predmetu Tužilaštva Bosne i Hercegovine. Odluka u prilogu.
Naime, u konkretnom slučaju istražni postupak u periodu koji je relevantan za apelanta traje tri godine, pri čemu Tužilaštvo BiH nije obrazložilo koje je mjere preduzeo Kolegij Tužilaštva BiH radi okončanja istrage. Ustavni sud je također imao u vidu činjenicu da zbog potrebe prikupljanja dokaza Tužilaštvo BiH i dalje preduzima određene radnje zbog čega nije u mogućnosti donijeti bilo kakvu odluku u vezi s postupkom. Ustavni sud je uzeo u obzir da se radi o složenom predmetu, ali je zaključio da je u konkretnom slučaju narušena ravnoteža između zahtjeva za efikasan i brz postupak i pravilnog administriranja pravde, bez obzira na to što apelant nema konkretne mjere, odnosno ograničenja.
Sve odluke usvojene na sjednici će biti objavljene u što kraćem roku na internet stranici Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, te ih možete direktno preuzeti iz informacionog sistema Ustavnog suda BiH
