Zloupotreba prava u izvrsnom postupku
U osporenim rjesenjima nisu data ni minimalna obrazlozenja u odnosu na primjedbe o zloupotrebi prava koje je iznio i argumentirao ucesnik u postupku.
Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1154/14 od 11. januara 2015. godine
Iz obrazloženja prvostepenog rješenja redovnog suda:
„[...] kako proglašeni kupci navedenim redom nisu u rokovima koji su im ostavljeni izvršili uplatu, a u međuvremenu donijet je Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o izvršnom postupku (Službeni glasnik RS broj 57 od 20. 06. 2012. godine), a kojim je u članu 14. brisana odredba stava 5. člana 89. Zakona o izvršnom postupku tako da je ukinuta mogućnost trećeg ročišta za prodaju nekretnina, pa je obustavljeno izvršenje. [...] ovaj sud je zaključkom od 15. 08. 2013. godine pozvao tražioce izvršenja one koji nemaju punomoćnika i punomoćnike tražilaca izvršenja da u skladu sa članom 8. Zakona o izvršnom postupku u roku od 15 dana predlože novo sredstvo ili predmet izvršenja.”
Iz obrazloženja drugostepenog rješenja redovnog suda:
„Имајући у виду ове одредбе и неспорне чињенице да је суд продају предметних непокретности заказивао на пет рочишта, на начин како је то горе наведено и да није спорно да се оне на тим рочиштима нису могле продати; да се жалбом не указује на постојање пропуста у заказивању и одржавању тих рочишта за продају, те да тражиоци извршења нису поступили по позиву суда да предложе ново средство или предмет извршења ради намирења својих потраживања према извршенику, произилази јасан закључак да је првостепени суд правилно цијенио да је неоснован захтјев тражилаца извршења за поновним одређивањем рочишта за продају предметних непокретности, те да је правилно и законито одлучио да у такваом стању ствари у цијелости обустави предметно извршење.”
Iz odluke Ustavnog suda BiH:
„U nedostatku izričitih i konkretnih zakonskih normi u odredbama ZIP-a, ali primjenom načela iz ZPP-a (član 10) kojim je regulirana obaveza suda da provodi postupak i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku, postavlja se pitanje da li je sud u konkretnom slučaju primijenio navedeno načelo, odnosno proveo postupak zakonito, poštujući standarde prava na pravično suđenje. Naime, ako je dovedena u pitanje ‘solventnost’ lica koja su prijavila učešće u javnom nadmetanju za prodaju nekretnina izvršenika i ako su tražioci izvršenja prigovorili da su oni tu kako bi osujetili prodaju ‘ozbiljnom kupcu’, da li je sud ispunio svoju obavezu samo formalnom provjerom da navedena lica mogu učestvovati u postupku. Dakle, apelanti su istakli ozbiljne navode u vezi sa učestvovanjem određenih lica na ročištu za prodaju nekretnina, a sud je formalno ispitao njihovo pravo učešća, ali o tome apsolutno ništa nije rečeno u obrazloženjima osporenih odluka, te se postavlja pitanje da li je time ispunjena obaveza suda da spriječi zloupotrebe prava, kako je definirano odredbama ZPP-a. [...] Ustavni sud napominje da obaveza suda da spriječi zloupotrebu prava, u suštini, predstavlja pravo stranke u postupku da u toku postupka bude zaštićena od zloupotreba, te ukoliko bi ovo pravo postalo iluzorno, odnosno samo deklaratorno i svelo se na puku formalnost, odnosno ukoliko bi redovni sud kod ozbiljnih navoda u konkretnim situacijama zanemarivao navode – bez zaštite strane koja jasno i konkretno ukazuje na neki problem ili propust koji utječe na konačan ishod postupka – takav postupak sigurno ne bi vodio u situacije kompatibilne s načelima vladavine prava i pravne sigurnosti. Time bi se otvorila mogućnost manipulacije samim postupkom, ali bi se utjecalo i na konačno odlučenje koje, kao rezultat loše provedenog postupka, nikako ne bi moglo biti prihvatljivo. Ustavni sud napominje da se u tom pogledu ostavlja puna diskrecija redovnim sudovima u odlučivanju, ali navodi koji pokreću veoma ozbiljna pitanja od utjecaja za ishod postupka moraju imati minimum obrazloženja zašto je sud prihvatio ili odbio preduzimanje određene radnje koju je stranka u bilo kom postupku, uključujući izvršni, predložila. Ovdje takvog obrazloženja nema u osporenim presudama, dok je u zapisnicima s ročišta ono dato samo rudimentarno, što sve, prema mišljenju Ustavnog suda, ne zadovoljava standard ‘obrazložene presude’ u smislu prava na pravično suđenje. Stoga, Ustavni sud zaključuje da je osporenim odlukama, koje ne sadrže ni minimum obrazloženja u odnosu na ozbiljne prigovore zloupotrebe prava od strane lica koja učestvuju u postupku, povrijeđeno pravo apelanata na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije.”
U osporenim rjesenjima nisu data ni minimalna obrazlozenja u odnosu na primjedbe o zloupotrebi prava koje je iznio i argumentirao ucesnik u postupku.
Odluka o dopustivosti i meritumu broj AP 1154/14 od 11. januara 2015. godine
Iz obrazloženja prvostepenog rješenja redovnog suda:
„[...] kako proglašeni kupci navedenim redom nisu u rokovima koji su im ostavljeni izvršili uplatu, a u međuvremenu donijet je Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o izvršnom postupku (Službeni glasnik RS broj 57 od 20. 06. 2012. godine), a kojim je u članu 14. brisana odredba stava 5. člana 89. Zakona o izvršnom postupku tako da je ukinuta mogućnost trećeg ročišta za prodaju nekretnina, pa je obustavljeno izvršenje. [...] ovaj sud je zaključkom od 15. 08. 2013. godine pozvao tražioce izvršenja one koji nemaju punomoćnika i punomoćnike tražilaca izvršenja da u skladu sa članom 8. Zakona o izvršnom postupku u roku od 15 dana predlože novo sredstvo ili predmet izvršenja.”
Iz obrazloženja drugostepenog rješenja redovnog suda:
„Имајући у виду ове одредбе и неспорне чињенице да је суд продају предметних непокретности заказивао на пет рочишта, на начин како је то горе наведено и да није спорно да се оне на тим рочиштима нису могле продати; да се жалбом не указује на постојање пропуста у заказивању и одржавању тих рочишта за продају, те да тражиоци извршења нису поступили по позиву суда да предложе ново средство или предмет извршења ради намирења својих потраживања према извршенику, произилази јасан закључак да је првостепени суд правилно цијенио да је неоснован захтјев тражилаца извршења за поновним одређивањем рочишта за продају предметних непокретности, те да је правилно и законито одлучио да у такваом стању ствари у цијелости обустави предметно извршење.”
Iz odluke Ustavnog suda BiH:
„U nedostatku izričitih i konkretnih zakonskih normi u odredbama ZIP-a, ali primjenom načela iz ZPP-a (član 10) kojim je regulirana obaveza suda da provodi postupak i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku, postavlja se pitanje da li je sud u konkretnom slučaju primijenio navedeno načelo, odnosno proveo postupak zakonito, poštujući standarde prava na pravično suđenje. Naime, ako je dovedena u pitanje ‘solventnost’ lica koja su prijavila učešće u javnom nadmetanju za prodaju nekretnina izvršenika i ako su tražioci izvršenja prigovorili da su oni tu kako bi osujetili prodaju ‘ozbiljnom kupcu’, da li je sud ispunio svoju obavezu samo formalnom provjerom da navedena lica mogu učestvovati u postupku. Dakle, apelanti su istakli ozbiljne navode u vezi sa učestvovanjem određenih lica na ročištu za prodaju nekretnina, a sud je formalno ispitao njihovo pravo učešća, ali o tome apsolutno ništa nije rečeno u obrazloženjima osporenih odluka, te se postavlja pitanje da li je time ispunjena obaveza suda da spriječi zloupotrebe prava, kako je definirano odredbama ZPP-a. [...] Ustavni sud napominje da obaveza suda da spriječi zloupotrebu prava, u suštini, predstavlja pravo stranke u postupku da u toku postupka bude zaštićena od zloupotreba, te ukoliko bi ovo pravo postalo iluzorno, odnosno samo deklaratorno i svelo se na puku formalnost, odnosno ukoliko bi redovni sud kod ozbiljnih navoda u konkretnim situacijama zanemarivao navode – bez zaštite strane koja jasno i konkretno ukazuje na neki problem ili propust koji utječe na konačan ishod postupka – takav postupak sigurno ne bi vodio u situacije kompatibilne s načelima vladavine prava i pravne sigurnosti. Time bi se otvorila mogućnost manipulacije samim postupkom, ali bi se utjecalo i na konačno odlučenje koje, kao rezultat loše provedenog postupka, nikako ne bi moglo biti prihvatljivo. Ustavni sud napominje da se u tom pogledu ostavlja puna diskrecija redovnim sudovima u odlučivanju, ali navodi koji pokreću veoma ozbiljna pitanja od utjecaja za ishod postupka moraju imati minimum obrazloženja zašto je sud prihvatio ili odbio preduzimanje određene radnje koju je stranka u bilo kom postupku, uključujući izvršni, predložila. Ovdje takvog obrazloženja nema u osporenim presudama, dok je u zapisnicima s ročišta ono dato samo rudimentarno, što sve, prema mišljenju Ustavnog suda, ne zadovoljava standard ‘obrazložene presude’ u smislu prava na pravično suđenje. Stoga, Ustavni sud zaključuje da je osporenim odlukama, koje ne sadrže ni minimum obrazloženja u odnosu na ozbiljne prigovore zloupotrebe prava od strane lica koja učestvuju u postupku, povrijeđeno pravo apelanata na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije.”
